Дунавски лимес у Србији
Река Дунав кроз Србију протиче у укупној дужини од 588 km, а наша пројектна експедиција је испитала римске остатке дуж више од 480 km њене обале, обилазећи доступна археолошка налазишта, споменике културе и локалитете са археолошким садржајем који се налазе на прелиминарној листи Унескове Листе светског наслеђа, под именом „Границе Римског царства – Дунавски лимес у Србији“
(https://whc.unesco.org/en/tentativelists/6475/).
Лимес је била утврђена граница Римског царства, која се данас протеже кроз више од двадесет држава у дужини од преко 7500 km. Територија данашње Србије је постала део Римског царства почетком I века нове ере, након чега је велики број утврђења за легије, кохорте или помоћне јединице изграђен на десној обали Дунава. Цивилна насеља развијена поред војних утврђења трајала су до краја IV или чак до VI века. На територији данашње Србије, Лимес је био подељен у панонски део (данашњи Срем) и мезијски део (територија од Београда до Прахова). Најважнија градска насеља и војна утврђења на српском делу Лимеса су Viminacium и Singidunum.
Археолошка истраживања римских војних логора у Србији су започела крајем XIX века, већином су извршена у другој половини XX века током изградње хидроенергетског система Ђердап, а неки од локалитета се и данас истражују. Нажалост, многи од њих су поплављени подизањем нивоа Дунава након изградње Ђердапа и тако остали недоступни за данашња, савремена истраживања.
Истраживања у оквиру пројекта MoDeCo2000 обухватају места која су припадала провинцијама Moesia Superior и Pannonia Inferior током Римског царства, односно провинцијама Moesia Prima, Pannonia Secunda и Dacia Ripensis током касне антике и рановизантијског периода.
Узорковане грађевине су војног и цивилног карактера, односно обухватају легионарске тврђаве на територији данашње Србије – Сингидунум и Виминацијум, друга римска утврђења и осматрачнице, некрополе, мања насеља и градове, као и усамљене грађевине, а шрипадају периоду од I до VI века нове ере.
Истражена су следећа културна добра: Ad Herculem (Чортановци), Acumincum (Стари Сланкамен), Singidunum (Београд), Castrum Octavum (Вишњица), Брестовик (касноримска гробница), Mons Aureus (Сеоне), Margum (Дубравица), Viminacium (Костолац), Lederatа (Рам), Cuppae (Голубац), Castrum Novae (Чезава), Gerulata (Мироч), Diana (Караташ), Pontes са Трајановим мостом (Костол), Гламија (Ртково), Egeta (Брза Паланка), Мора Вагеи (Михајловац), Аquae (Прахово) и Ћетаће (Радујевац).
У циљу интерпретације резултата и њиховог међусобног поређења, за узорковање римских малтера је одабрано и археолошко налазиште Sirmium (Сремска Митровица). Предмет истраживања су и два средњовековна утврђења – Браничево (село Костолац) и Рамска тврђава (Рам), која се налазе у ширем пределу античког Виминацијума, у циљу праћења тока локалних грађевинских сировина и градитељских технологија кроз векове.
